pulsiranja

Svet koji je strukturalno krug unutar kruga i sve to deo unutrasnjosti nekog drugog prostornog i vremenskog okvira…..Mislim da sam postao svestan njegovog postojanja. Sve sto sam zeleo da ti kazem odbilo se od granicu moga okvira i ostalo da pulsira u njemu.Vi me ne poznajete!!!! zeleo sam da kazem onima koji su me mrzeli….. ali i to je postalo samo odjek unutar mog zatvora.
Cesto placem poslednjih meseci.Otkrio sam plac.Dolazi iznenada u formi secanja i nestaje sa energijom zelje.To je zato sto su sve moje zelje usmerene ka proslosti ,jer toliko toga bi zeleo da se nikada nije dogodilo… U tim “pulsiranjima” cesto sam osecao da je jedini razlog zbog koga jos uvek zivim to ,sto se to od mene ocekuje.Odgovornost prema onima koji me vole.To je u mom slucaju bilo dovoljno snazno da me drzi sa ove strane ,ali u isto vreme tako malo da zivim u pravom smislu.
Ustvari se osecam kao covek koji je tacno korak iza scenarija koji je mogao ziveti i biti potpuno srecan.Njegova kazna je da vidi i da shvati .Njegova patnja je da oseti odsustvo. Njegov zivot se odvija ispred njega u polju domasaja njegovog oka ali van domasaja njegovih dlanova……
Tragovi snazne zelje vide se na mom licu.Oni se vide i u mojim potrebama. Potrebe treba zadovoljiti da bi bio srecan. Dakle, treba ubiti ono sto konstantno trazi da ne postoji.Ta kolicina otpada u mom slucaju pocinje sa sumnjama i strahovima ,zatim iskustvima potvrdjenih sumnji kroz najbezazlenije pojave u svetu objekata a zavrsava se razocarenjima i povlacenjem,progonom i nesigurnoscu.Kako ubit? Moram znati sta je postajanje da bih prekinuo njegovu pojavu……

soundtrack /best with: PJ Harvey - Somebody’s Down, Somebody’s Name

Mislim da se zvao Marko ili Sasa. On se ubio pretproslog leta.Bio je mladi doktor, pre toga odlican student i po recima Kose najdivniji covek.Voleo je Mirjanu.
Ubio se u svojoj kuci u Uzicu, preciznim rezom skalpela ,dva meseca po povratku iz Osla .Pre povratka je rekao da je dosao do kraja ,da je zurio kroz obaveze i ambicije kroz zelje i ………………………………………….. Rekao je da je umoran i da se vraca.
Poslednja dva meseca cesto je bio sa prijateljima i Mirjanom.Cesto se smejao.Dijagnoza blage depresije ga je potpuno rasteretila.Znao je da to sto oseca ima ime.Shvatio je da je to samo natalozeno razocarenje i da ce uz terapiju i pozitivan stav nestati.Bio je smiren i naizgled srecan.Jedne noci je napisao pisma svojim roditeljima ,prijateljima i Mirjani a zatim zasekao vratnu arteriju i zauvek otisao.
Ono sto je cudno u vezi ove price ( ili zasto mi je tako dugo ostala usadjena u pamcenje) jeste nacin na koji je ona dosla do mene i trenutak kada je se to desilo.Pricu mi je u lice prosula Kosa,majka jednog druga i komsije,bez jasnog povoda i u trenutku kada sam intezivno razmisljao o tome , u trenutku u kome sam mogao apsolutno da shvatim njegovu patnju .
Prisecajucise ove price, setio sam se Kosinog glasa punog saosecanja i njenih nacina punih iskrenosti ,kada je rekla da nikada nije videla toliko tuge u jednom bicu.
Jer ,ljudi, ako na istu ravan stavite njegovu ljubav prema roditeljeljima, prijateljima i Mirjani , njegovu vezanost za ljude, njegovu odgovornost, njegovo obrazovanje i racionalnost onda ce vam biti jasno da to , destruktivno, ne mozemo nazvati otpadom u smislu gomile nepotrebnih , toksisnih pojedinacnosti……………….Sasvim sigurno to je sistem, pulsirajuce crnilo misli i pokreta, u pojavi iracionalano ,jer trazi prestanak pre kraja, u egzekuciji racionalano , jer koristi sva raspoloziva znanja i iskustva namenjena iskljucivo zivotu…………

soundtrack: PJ Harvey & John Parish - Rope Bridge Crossing Over

Oijina kletva,Gordana Gladovic

*
Prostor nam dusman
A da te trazim
i zidovi nam dusmani
oni s otvorima za vazduh
ne za Sunce
gde ja sedim i camim
ne cinim nista
sem sto prkosim bolu
inatim se inatu
i mislim o tebi osekom i plimom
dok s druge strane zida
kao da dopiru od prstiju tvojih
odabrani zvuci - lozinke
dok ti u neznanju
tragas pogledom po masi
muci te slicnost u zelji
ne znas
iza zida
sedim ja i jos gore ne cinim nista

*
Oronula mladost
Ispijena lica
Beznadjem prepune case
Ne krijemo se u mirisnim
bastama
Nemamo mi parkove ni klupe
Lutamo vrelim betonom
Lutamo i kao trazimo se
Grubi bez dlake
I mislimo
Osude su dve
Na zivot i smrt.

soundtrack : Patti Smith - Gone Again